Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Primarni novac". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Uvod

Obzirom da su razni finansijski instrumenti počeli obavljati funkcije novca (sve ili samo neke) javlja se potreba za uvođenjem termina novčana masa. Novčana masa predstavlja zbir finansijskih instrumenata koji obavljaju funkcije novca. Usled pojave novih finansijskih instrumenata, javlja se potreba za grupisanjem različitih oblika finansijskih instrumenata u pojedine grupe, prema stepenu njihove likvidnosti. Otuda termin monetarni agregati (grupe finansijskih instrumenata). Postavlja se pitanje koji konkretno finansijski instrumenti predstavljaju novac, a koji ne. Ekonomisti se još uvek ne mogu složiti koji skup finansijskih instrumenata treba označiti novcem.

Količina novca je egzogena varijabla. Promene količine novca su uslovljene faktorima izvan privrednog sistema, akcijama monetarne vlasti na osnovu promišljene monetarne politike. Ponuda novca od strane centralne banke je glavni činilac u procesu stvaranja novca. Dakle, promene novca nisu pasivan odgovor na promene tražnje novca proistekle iz oscilacija u tokovima privredne aktivnosti. Količina novca je endogena varijabla. Promene količine novca su uslovljene faktorima unutar privrednog sistema. Tražnja novca ima odlučujuću ulogu u stvaranju novčane mase usled delovanja tzv. povratnog efekta. Povratni efekat se ogleda u sledećem:

CB povećava količinu novca u opticaju da bi stimulisala rast privredne aktivnosti

Porast privredne aktivnosti izaziva rast tražnje novca, što izaziva i rast kamatnih stopa

Kod banaka se povećava oportunitetni trošak držanja novca pa se trude da plasiraju što više sredstava na tržište

Time banke stvaraju dodatnu količinu novca, čime ruše monetarne projekcije centralne banke

Opšte je prihvaćen stav da novac može da utiče na privredna kretanja. Pitanje je jedino na koji način novac utiče na ta kretanja. Neravnoteže sa realnog sektora se prenose na monetarni, i obrnuto. Dolazi do formiranja interakcionog odnosa između delovanja monetarnog i realnog sektora.

Primarni novac

Da bismo mogli nastaviti dalje sa razradom ovog seminarskog rada moramo prvo definisate neke osnovne pojmove koji su usko vezani sa termine primarnog novca i tokovima stvaranja i poništavanja novčane mase, a to su:

Novac - široka definicija novca je da služi kao opšte sredstvo razmene dobara i usluga. Novac meri vrednost roba preko cene. Postoji više funkcija novca:

Novac u funkciji mere vrednosti. Cena je novčani izraz vrednosti robe, tj. cena je vrednost robe izražena u novcu. Novac u funkciji mere vrednosti javlja se kao zamišljena, ili idealna količina zlata. Različite količine zlata se međusobno upoređuju i mere, i zato se po prirodi stvari morala javiti tehnička potreba da se ove različite mere dovedu u odnos prema nekoj utvrđenoj količini zlata kao prema svojoj jedinici mere. Ta jedinica mere koja predstavlja određenu količinu novčanog materijala, naziva se merilo cena.

Novac u funkciji blaga. Novac se u ovoj funkciji zgrtanja blaga nalazi onda kada je povučen iz prometa i tezaurisan kod vlasnika, kada je povučen iz robnog prometa u cilju gomilanja. Postoji razlika između tezaurisanja novca koje ima za cilj povlačenje iz prometa i pretvaranje u blago, ili pak mirovanje u ovom obliku usled nemogućnosti plasmana. Takav je slučaj sa fondom amortizacije.

...

 

-------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com